Anksioznost je jedna od najrasprostranjenijih ,,bolesti modernog doba”. Statistike kažu da skoro svaka treća osoba na svetu pati od nekog oblika anksioznosti. Zaista mnogo ljudi je imalo ili još uvek ima ovaj problem.

Mnogi toga nisu ni svesni. Depresija, problemi na poslu, u ljubavi, stalna napetost, napadi panike, naglo budjenje noću, umišljanje bolesti, strahovi itd… često su samo posledice.

Dobra vest je da je anksioznost izlečiva. I to bez lekova. Apsoulutno je moguće da ponovo živiš opušteno, bez negativnih misli i da se raduješ svakom novom danu. Uz pomoć nekoliko jednostavnih tehnika možeš početi da se oslobađaš anksioznosti već danas.

U ovom tekstu ćeš saznati:

• Šta je anksioznost i kako je prepozati 
• Koji su simptomi anksioznosti
• Kako se anksioznost ispoljava
• Koji su najčešći uzroci anksioznosti
• Zašto se javlja  anksioznost
• Faktore koji doprinose održavanju anksioznosti
• Razliku između anksioznosti i depresije
• 14 tehnika za oslobađanje od anksioznosti
• Kako zauvek pobediti anksioznost

Otkriću ti i jednu super efikasnu tehniku, koja je meni pomogla da se rešim anksioznisti za vrlo kratko vreme.

U svom višegodišnjem radu sa klijentima, kroz theta healing i regresoterapiju, ustanovila sam da anksioznost stoji u korenu mnogih problema koje smo zajedno rešavali. Depresivna stanja, problemi na poslu, u ljubavi, u odnosu sa okolinom, strahovi… bili su samo posledica neke vrste anksioznosti. 

Medjutim, dosta mojih klijenata nije bilo ni svesno da pate od anksioznosti. Neki čak nisu ni znali šta je to. Moram reći da je takva situacija potpuno opravdana i razumljiva. U današnjem svetu živi se neverovatnom brzinom, svi smo  izloženi raznim pritiscima i očekivanjima, a prezasićeni smo informacijama. U takvoj situaciji traže se brza rešenja, nema se vremena za dubinsku analizu, pa se uzroci zamenjuju posledicama i sve se pripisuje stresu. 

Znaš ono kada se nekom požališ na: bol u ledjima, bol u stomaku, glavobolju, vrtoglavicu, gubitak daha, gubitak apetita, grčenje mišića, naglo budjenje u toku noći, nesanicu… ili bilo šta drugo. A dobiješ odogovor ,,Ma to ti je od stresa!”.  Ok, a šta je uzrok stresa? Pri tome, naravno da ne može sve da bude posledica samo stresa.

Još gore je kada ne možeš nikome ni da se požališ. Onda sve držiš u sebi i samo ključaš iznutra. A anksioznost raste i raste…

S obzirom da čvrsto verujem da uvek treba rešavati uzrok, odnosno koren problema, a ne posledicu, često sam se hvatala u koštac sa problemom anksioznosti. 

Zato odmah želim da naglasim da je anksioznost izlečiva. 

Apsolutno je moguće da se vratiš u normalu, budeš slobodna da se krećeš gde poželiš, da budeš samostalna i da se raduješ životu. 

Medjutim, da bismo bilo koji problem rešili prvo moramo da ga dobro upoznamo. Da saznamo šta je, kako da ga prepoznamo, zašto se javlja, koje su posledice i na kraju koja su rešenja. 

ŠTA JE ANKSIOZNOST

Anksioznost je pre svega poremećaj normalnog stanja svesti, koji se može toliko razviti da te sprečava da  funkcionišeš u svakodnevnom životu. Ima dosta definicija, a najčešće se odredjuje kao neodredjen strah, neprijatno osećanje strepnje, uznemirenosti ili bojazni.  Frojd i psihoanalitičari je nazivaju ,,strahom očekivanja” i ,,plašljivim očekivanjem”.

Jednostavno rečeno anksioznost je neprijatan osećaj iščekivanja da će se desiti nešto loše. 

Za razliku od samog straha, anksioznost je lebdeća i neodredjena jer nije vezana za neki konkretan objekat. Kada iščekuješ da će se dogoditi nešto strašno, od čega nećeš moći da se zaštitiš ili čije posledice nećeš moći da podneseš. Medjutim, ne znaš šta je to loše što bi se moglo desiti, samo imaš osećaj da hoće.

Anksioznost se može manifestovati na psihičkom, emocionalnom i fizičkom planu. Tesno je povezana sa različitim strahovima i fobijama. 

SIMPTOMI ANKSIOZNOSTI – KAKO JE PREPOZNATI

Veoma je važno što pre prepoznati anksioznost iz nekoliko razloga. Prvo, jer se mnogo lakše rešava u ranoj fazi, drugo ako se ne tretira  na vreme, jača i sve više utiče na normalno funkcionisanje i treće jer neki simptomi anksioznosti liče na simptome mnogo težih poremećaja i bolesti, a u osnovi su bezopasni.

Na emocionalnom i mentalnom nivou najčešće se ispoljava kao:

• Stalni osećaj neizvesnosti i strepnje da će nešto loše da se desi
• Osećaj uznemirenosti i blagog treperenja, čak i kada nema objektivnog razloga
• Osećaj nemira i straha od toga šta život nosi.

Ako prepoznaješ  neki od ovih osećaja, može se reći da si već anksiozna. Zavisno od toga koliko često se tako osećaš, da li je to samo povremeno ili konstantno stanje, anksioznost ima manji ili veći uticaj na tvoj život i funkcionisanje. 

Sigurno već i sama znaš koliko te taj neprijatni osećaj blokira i ograničava u tvojim željama i potrebama. Ponavljam, možeš za sebe postići ono stanje od ranije, život ponovo može biti lep i opušten.

Postoje brojne situacije koje se dešavaju kao posledica anksioznosti, čega često nismo ni svesni:

• Zbog ubrzanog rada srca, ljudi završe u bolnici misleći da doživljavaju srčani udar
• Ljudi počinju da se guše iz straha da nemaju dovoljno vazduha 
• Na putovanjima ili pri pomisli na putovanja, javlja se strah da će se nešto loše desiti
• Pri napadima panike, javlja se strah od gubitka kontrole ili čak zdravog razuma
• Opsesivna briga i neželjene misli
• Nelagoda u zatvorenim prostorima ili gužvi

Fizički simptomi anksioznosti su:

• Preznojavanje, oblivanje naizmenično hladnim pa vrelim znojem
• Sušenje usta
• Pritisak u glavi, grlu i grudima
• Vrtoglavica, zamagljen vid, nesvestica koji vode u paniku
• Lupanje srca, kao tahikardija, ničim izazvano
• Bol u stomaku
• Bol u ledjima
• Dijareja
• Povraćanje 

MANIFESTACIJE ANKSIOZNOSTI

Anksioznost se manifestuje na različite načine, pa nam je nekada teško da shvatimo šta nam se tačno dešava. Zato je jako važno reagovati na vreme jer anksioznost koja se ne tretira, već ignoriše, samo raste i zahvata sve više sfera našeg života. Strahovi se umnožavaju i ograničenja u svakodnevnom životu bivaju sve veća.

ANKSIOZNOST SE MOŽE ISPOLJITI KAO:

• Strepnja – stalna strepnja da bi moglo nešto loše da se desi nama ili nekoj nama dragoj osobi. 
• Fobija – fobije su strahovi koji su narasli do te mere da od same pomisli na nešto, maltene ostanemo paralisani ili se uspaničimo. Fobije mogu biti raznovrsne, neke od najčešćih su od zmija (često i drugih potpuno bezazlenih životinja), paukova (ili drugih insekata), aviona (letenja, visine uopšte), zatvorenog prostora (liftovi, male prostorije generalno, prostori bez prozora…).
• Strah od smrti – strah da ćemo umreti mi ili neko nama blizak, a da nema realnog osnova, odnosno sve je u najboljem redu u svakodnevnom životu.
• Strah od bolesti – strah da ćemo se razboleti mi ili neko nama blizak, a opet bez osnova u odnosu na realne okolnosti.
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj – odnosi se na obrazac ponašanja, koji osećamo da moramo da ponavljamo u određenim situacijama, kako bismo očuvali ravnotežu, odnosno sprečili da se nešto loše desi. To su neželjene misli koje je teško, a čini se i nemoguće zaustaviti i jedino kada obavimo svoj ritual možemo se smiriti i osećati sigurno.  

Na primer česti rituali su da moramo izbrojati sve što vidimo ili dodirnuti nešto određen broj puta. Bilo kakvo ritualno ponašanje, koje nema osnova u realnim okolnostima, može se svrstati u opsesivno-kompulzivni poremećaj.  Na primer popiti određen broj čaša vode svako veče pred spavanje da bi se sprečila dehidracija organizma tokom noći. 

• Agorafobija – je strah da nećemo imati pomoć koja bi mogla da nam zatreba. Ta pomoć može biti od drugih ljudi, stručnih lica, na primer lekara. Kada  procenimo da iz neke situacije nema izlaza, ne može da se pobegne ili nešto loše da se izbegne. To nije utemeljeno na realnim činjenicama. 

Čak se najčešće ovaj strah javlja na javnim mestima, punim ljudi, ali može se desiti i na putovanjima kroz nenaseljena mesta ili izolovane krajolike.  Osobe koje pate od agorafobije, najčešće nigde ne idu bez sigurne pratnje, čak najčešće nisu u stanju ni da budu same kod kuće. 

• Socijalni anksiozni poremećaj – naglašena potreba da budemo voljeni i prihvaćeni od okruženja. I pojačan strah od toga šta bi ljudi mogli da pomisle o nama ili kako bi mogli da reaguju na nas. Ove osobe se ustvari muče sa ličnim identitetom i osećajem lične vrednosti. 
• Insomnija – nemogućnost organizma da se opusti do te mere, da san izostaje. Kada je uznemirenst toliko visoka, da konstantno razvijamo negativne filmove u mislima, brinemo i strepimo. Tada se tenzija spušta na fizički plan i telo ne može da se opusti i zaspi, kako bi dobilo neophodan odmor. 

Ovo dovodi do dodatne fizičke iscrpljenosti, pored psihičke, koja je već uveliko prisutna. Ljudi često nisu ni svesni psihološkog dela problema, jer svoju napetost potpuno ignorišu. Čak uspevaju da budu funkcionalni u svakodnevnom životu, a san i dalje izostaje, jer je podsvest preopterećena brigama.

• Napad panike – osećaj intenzivnog straha, koji može imati uzrok u spoljašnjem svetu ali i ne mora, a može se javiti i iznenada, na prvi pogled ničim izazvan. Može trajati nekoliko trenutaka, minuta ili čak sati. Izuzetno je iscrpljujuć i neprijatan osećaj. Osoba ima potrebu da pobegne od sebe ili situacije, može je obuzeti slabost ili tuga. 

Napad panike prate i različiti simptomi kao što su: ukočenost i trnci po celom telu, drhtavica, vrtoglavica, bol u grudima (često ga zamene za infarkt), napetost u vratu, nervozni želudac, pulsiranje u ušima, osetljiva koža (kao kod temperature), hladnoća ili vrućina celog tela ili u predelu glave, suva usta, mučnina, ubrzani puls, slabost u nogama, osećaj od gubitka kontrole ili zdravog razuma.

ZAŠTO SE JAVLJA ANKSIOZNOST – KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI

Potiskivanje emocija (usled trauma, gubitaka, zanemarivanja itd) –  često se branimo od tuge, ljutnje i ostalih neprijatnih emocija, tako što ne dozvoljavamo sebi da ih osetimo. Onda ih ignorišemo, potiskujemo i pokušavamo da se pravimo da se ništa nije desilo. Što bi se reklo  ,,guramo stvari pod tepih”. 

Na duge staze, ovo nas udaljava od sebe, svojih istinskih osećanja i potreba i u nekom trenutku u životu, kada pod onim tepihom više nema mesta, krene bujica napolje. Ta potisnuta osećanja kad krenu da isplivavaju nakon nekog vremena imaju drugi oblik – oblik anksioznosti. Zato i put za rešavanje i oslobađanje od nje, u kom god od gore navedenih oblika se pojavila, jeste put povratka sebi.

Zanemarivanje sopstvenih potreba – često živimo tuđe živote. Odnosno živimo kako bismo ispunili tuđa očekivanja, radimo stvari koje mislimo da treba ili da moramo, koje nam okruženje ili porodica nameću. 

I sve to što se od nas očekuje možda zvuči logično i smisleno, ali kada se toliko damo u stvari koje su drugima važne, a nama nisu prioritet, opet stignemo na isto mesto – daleko od sebe, svoje suštine i sopstvenih potreba. Nezadovoljstvo se gomila i tenzija u nama raste, pa se vremenom rodi anksioznost. 

Nakon moje lične borbe i pobede nad anksioznošću volim da kažem: “Ja sam se namorala!”. Sada više ništa ne moram i radim samo ono što želim! Možda zvuči grubo na prvi pogled, ali kada malo bolje razmislimo, kako možemo biti dobri drugima, ako nismo prvo dobri sebi. Kako možemo nezadovoljni, isfrustrirani ili ljuti zaista voleti, biti nežni i ljubazni? Realno ne možemo…tako da se opet vraćamo na put ljubavi prema sebi.

Tokom odrastanja pogotovo na našim prostorima sa svom istorijom koja nam je prethodila, često se formira uverenje ,,da svet nije sigurno mesto”. Na ovom temelju se jako lako formiraju različiti strahovi i strepnje, koje na prvi pogled imaju osnova u realnosti, pa ih je time još teže prepoznati. 

Jedan od velikih faktora razvoja anksioznosti jeste genetsko nasleđe od naših predaka,  vaspitanje roditelja ili staratelja, pa i okruženje kome smo bili izloženi tokom života. Velika je verovatnoća da će dete koje je raslo uz uznemirenog roditelja ili staratelja biti sklonije anksioznosti. 

To je moglo da se manifestuje kao preterana briga za dete, preterana kontrola ili nedopuštanje detetu da se osamostaljuje kada za to dođe realno vreme. Takođe, kritički stav i visoki zahtevi roditelja će formirati nesigurno dete. 

Kada već imamo neke nesigurnosti i strahove, često želeći da ih izbegnemo, skliznemo u zavisnosti.  Alkohol, cigarete, droga, kocka ili prejedanje, čak i prekomerno vežbanje može biti beg od realnosti. 

Ono što je važno da znamo jeste da zavisnosti pojačavaju anksioznost. One otupljuju naša čula trenutno i umanjuju posledicu odnosno osećanje straha, ali dugoročno oslabljuju našu unutrašnju snagu i sposobnost da se izborimo na zdrav način. 

Žene češće pate od anskioznosti, pogotovo u moderna vremena, gde su preuzele na sebe sve moguće životne uloge. Što bi se reklo, očekuju od sebe da budu ,,žene, majke, kraljice”. Snažni feminizam i jednakost žena prosto nisu najprirodnija stvar na svetu, jer žena po prirodi ima svoju ulogu majke pre svega, kao ogromnu razliku u odnosu na muškarca, a gde je sve ostalo što moderno shvatanje zahteva. 

Da je kuća uredna i čista, garderoba opeglana, ručak skuvan i da naravno bude brižna majka, sjajna ljubavnica, u top formi i izuzetna uspešna poslovna žena, koja bez štikle dvanaestice ne treba ni da pomisli iz kuće da izađe, naravno našminkana i isfenirana svaki dan, to se podrazumeva.  Malo li je? A sve želimo da budemo sve. Uverilo nas je okruženje da ako samo na jednom polju nismo top, ne valjamo. I tako vrlo lako anksioznost nađe svoj put.

Briga – Uobičajeno je i da verujemo da ako ne brinemo nismo adekvatni, tj. da smo možda čak ravnodušni i bezosećajni. Smatramo da je briga u stvari dokaz ljubavi i jedno normalno i poželjno stanje. Brinuti u smislu biti odgovoran i voditi računa o sebi i svojoj porodici je zdravo. Medjutim, čim je prisutna strepnja ili preterana kontrola, to je već van granica normale i bilo bi dobro pozabaviti se time. 

FAKTORI KOJI DOPRINOSE ODRŽAVANJU ANKSIOZNOSTI

• Izbegavanje situacija kojih se bojimo – odnosno organizovanje života tako da ni ne dolazimo u susret sa takvim situacijama. Ovo zahteva veći ili manji stepen logistike, što je svakako zahtevno za nas, a može biti opterećujuće i za naše bližnje. Važno je da razumemo da izbegavanje situacija kojih se plašimo jača i hrani anksioznost. 

Tako da time nećemo ništa trajno rešiti. Mi izbegavanjem dajemo na značaju strahu, dajemo mu pažnju i prostor u sebi da živi i da se razvija. U redu je da sebe na ovaj način poštedimo dodatnog stresa, jer već nam je dovoljno teško, ali je važno da nešto preduzmemo sa sobom kako bismo se oslobodili straha zauvek. 

• Anksiozan unutrašnji monolog – beskonačno ponavljanje negativnih misli u glavi, verbalizacija brige u mislima, a bez konstuktivnog rešavanja.
• Pogrešna uverenja – na kojima je i utemeljena anksioznost.
• Potisnute emocije – kojima se ne daje pažnja i koje se ne ispoljavaju na adekvatan način.
• Nedostatak asertivnosti – odnosno hrabrosti da se izrazi svoje mišljenje, stav, osećanja ili potrebe  (pred sobom i pred drugima).
• Visoko stresni način života 

RAZLIKA IZMEĐU ANKSIOZNOSTI I DEPRESIJE

Ankioznost podrazumeva da se osoba bori sa svakodnevnim životom, konstantno oseća brigu i strepnju, a depresivna osoba najviše oseća nedostatak smisla u životu, bezvoljnosti i povlačenja od svakodevnice. Sve su to uglavnom posledice toga da zanemarujemo sopstvene potrebe i želje i dugo potiskujemo svoja osećanja. 

KAKO POBEDITI ANKSIOZNOST – TEHNIKE KOJE MOŽETE PRIMENITI VEĆ DANAS

Većina ljudi se slaže da sa svim strahovima ili fobijama kako tako mogu da žive i funkcionišu, ali sa paničnim napadima najteže. To nas potpuno izbacuje iz ravnoteže i stres koji ostaje u telu i umu, nakon što napad prestane su nepodnošljivi. Zato ću se prvo posvetiti tehnikama koje možeš da primeniš prilikom paničnog napada.

• Prepusti se napadu

Prvo i osnovno pravilo kada govorimo o paničnim napadima jeste otpustiti otpor, tj. prepustiti se napadu. Znam da ovo zvuči zastrašujuće, ali važno je da razumeš da ga otpor pojačava, a prepuštanje čini da se povuče. Da bi mogla da se prepustiš, važno je da razumeš da ništa loše ne može da se desi. Ništa gore od samog straha nećeš osetiti. To je sve, nema dalje. 

• Podseti se na čemu si zahvalna

Najveći problem pored samog napada jeste strah od ponovnog napada panike. Kada se on javi možeš sebi ponavljati mantru da je sve u redu, nabrajati  šta je sve u sadašnjem u trenutku dobro i u redu u tvom životu. I podsetiti se da će napad čak iako dođe, svakako proći i da ćeš biti dobro. Takođe treba da se podsetiš da je to samo strah, a strah je samo osećanje, koje kao i svako drugo dođe i prođe i ništa loše ne može da ti se desi.

• Prestani sa analizom

Kada se napad već desi, ne razmišljaj o njemu! Nemoj sebi postavljati pitanja, odakle sad panika, šta ju je izazvalo, kada će poći itd. Racionalni um ponekad može da shvati šta je uzrok, ali u većini slučajeva ne može, jer je u pitanju neko podsvesno uverenje koga nismo svesni. Dobra vest je što su uverenja promenljiva stvar, pa tako i napade panike možemo iskoreniti. 

• Zagrljaj

Zvuči neverovatno, jel da? :-) Medjutim, brojna istraživanja  su pokazala koliko je fizički dodir važan i neophodan kod zdravog razvoja beba, ali to se prenosi i dalje kroz život do odraslog doba. Naučnici tvrde da je 11 zagrljaja dnevno preporučeno da bismo bili emocionalno zdravi i stabilni. Pa tako, ako nisi u prilici da se grliš sa bliskim ljudima, ja preporučujem ples, kao isceljujuću tehniku. Ples je ujedno i fizička aktivnost, što će ti super doći ako nisi baš neki sporstki tip.

• Boravak u prirodi 

Priroda i svež vazduh imaju isceljujuće dejstvo na naše stanje. To može biti park, kej ako živiš u gradu, ili šuma, more, planina ako imaš priliku da odeš. Svaki boravak napolju u prirodi doprinosi da budeš bliže sebi i da se osećaš bolje.

• Duboko disanje

Korisna stvar koju možeš raditi svaki dan po samo nekoliko minuta, a koja će takođe učiniti anksioznost manjom jeste duboko disanje. Ova tehnika je korisna i kod napada panike i kod anskioznosti uopšte. 

Udahni na nos duboko, tako što prvo ispunjavaš pluća vazduhom, pa zatim stomak. Dok udišeš brojiš polako do 4. Potom zadrži dah takođe dok izbrojiš do 4. Zatim lagano ispuštaj vazduh na usta, prvo iz grudnog koša onda iz stomaka, dok se ne zalepi za kičmu, opet dok brojiš polako do 4. Na ovaj način ćeš nahraniti svoj organizam dodatnim kiseonikom, koji će te učiniti opuštenijom. Duboko disanje možeš praktikovati u sedećem ili ležećem položaju, kako god ti više prija.

• Hobi 

Hobi je zaista hrana za dušu. Bilo šta što voliš da radiš učiniće da se osećaš bolje. 

Na prvi pogled možeš primetiti de je zajednički činilac kod svih isceljujućih tehnika pažnja prema sebi. Tvojoj duši je potrebna nega i posvećenost. Živeći 100 na sat i ispunjavajući tudja očekivanja, negde usput si na nju zaboravila i zanemarila  je. Ignorišeš najdublje potrebe svoje duše i ona više neće to da trpi i buni se, tako što te čini anksioznom. 

U jednom trenutku će život postati toliko nepodnošljiv, da jednostavno nećeš imati izbora već da nešto promeniš. Nemoj čekati taj trenutak.  Čim svojoj duši posvetiš pažnju, i budeš se više pitala šta zaista želiš od života, biće sve bolje. Vremenom će ti biti jasno koje promene treba da napraviš. I vremenom će doći samopouzdanje da te promene i realizuješ.

• Meditacija 

U slučaju da ti je pojam meditacije dalek i da ne znaš kako se uopšte ulazi u to stanje, možeš za početak slušati vođene meditacije sa interneta, izbor je ogroman. Možeš ih izabrati po temama, na primer “Meditacija za postizanje unutrašnjeg mira” ili šta god da ti zvuči logično. 

Ono što je važno kada su vođene meditacije u pitanju jeste da izabereš neku sa tebi prijatnim glasom i opuštaćujom muzikom u pozadini. Nije ideja da te neki naglasak ili ton nerviraju, već da te relaksiraju :-)

• Molitva 

Obraćanje nekoj višoj sili u trenutku napada panike izuzetno pomaže.  U šta god da veruješ,  u Boga, u Univerzum, u Beskrajnu Inteligenciju, Izvor ili Stvoritelja potpuno je svejedno. Obrati se toj sili za pomoć. Napad nestane kao rukom odnesen. Dovoljno je samo da sa verom zatražiš da napad nestane i da osetiš mir. Toliko. Probaj, iako zvuči jednostavno – izuzetno je delotvorno. Nemaš šta da izgubiš, probaj :-)

• Fizička aktivnost

Na duže staze vežbanje veoma pomaže kod oslobađanja od anksioznosti. Svaka fizička aktivnost, bilo da je u pitanju trening ili obična šetnja, će učiniti da tvoj organizam dodatno luči hormone sreće. Ako napraviš kontinuitet u vežbanju ili kretanju, tvoja anksioznost će se značajno smanjiti, to je zagarantovano. 

Što je količina hormona sreće veća, to ćeš biti otpornija na stres, pa time i na negativno razmišljanje, strepnju i strah. Pored toga jačaćeš koncentraciju i samopouzdanje, što je uvek neophodno na putu oslobađanja od anksioznosti. 

• Kućni ljubimci

Životinje imaju takođe neverovatan uticaj na naše stanje i raspoloženje. Posebnu radost mogu da nam izazivaju kućni ljubimci, koje svakodnevno treba da pazimo, mazimo i da se sa njima igramo. Ako imaš psa, sigurno znaš onaj osećaj kada te posle dugog i napornog dana dočeka na vratima, čim udješ u kuću. 

Taj iskreni pogled i veselo mahanje repom često ublažava i najveću napetost.  Takođe, konji su divne životinje tako da je jahanje takođe jedna od mojih preporuka.

• Kloni se ljudi koji te uznemiravaju

Iako ne vidimo energetska polja oko nas, svi ih imamo i preko njih utičemo jedni na druge. Sigurno i sama osećaš da ti neki ljudi ne prijaju. Ne moraju čak ni da ti se obrate, jednostavno nekako negativno zrače. E baš te osobe su toksične za tvoje stanje i mogu ga pogoršati svojim prisustvom. Zato gledaj kad god možeš da ih izbegneš, i to bez griže savesti. Treba da samoj sebi budeš važnija od onoga šta će ljudi reći ili pomisliti.  

• Pisanje dnevnika

Ovo je nešto što obavezno preporučujem svim svojim klijentima. Zvuči prejednostavno, a realno i jeste. Ja ga zovem jutarnje stranice. Sve što ti pada na pamet, što te muči ili raduje, nervira ili usrećuje…bukvalno sav onaj sadržaj koji se mota svakodnevno po glavi kada izadje iz tebe, ima isceljujuće dejstvo. To se piše bez cenzure, kao da ga niko nikada neće videti ni čitati, i ne treba. 

Dakle, pišeš dok ne iscediš svoj mozak, dok više nemaš šta da kažeš, jer tako praviš prostor za rešenja i kontruktivne misli. Na taj način pomažeš sebi da razumeš šta ti se događa, zbog čega i shvataš šta treba da promeniš. 

Anksiozni postajemo kada sebe i svoje potrebe zanemarimo pa u nekom trenutku dođemo u fazu da više ni ne znamo šta želimo niti šta bi nas usrećilo. Tu dnevnik pomaže, da počistimo sve te suvišne misli i vidimo šta je ispod, koje su to želje i potrebe naše duše ostale zatrpane.

• Terapija

Proces isceljenja možeš da olakšaš i ubrzaš ako se odlučiš za neku vrstu terapije. U tom slučaju neophodno je da pronadješ nekoga ko svojim znanjem i iskustvom može da ti pomogne.  Medjutim, postoji toliko različitih terapija i još više terapeuta da je jako teško napraviti izbor. 

Odlučiti se za osobu kojoj ćeš poveriti sve svoje crne misli, strahove i nesigurnosti, nije lako. Treba doneti ovu odluku i važno je napraviti dobar izbor. 

Velika šteta može da nastane ako se odlučiš za neodgovarajućeg terapeuta, jer to može stvoriti odbojnost prema samoj terapiji i terapeutima uopšte. Ukoliko izgubiš veru u mogućnost isceljenja anksioznost će samo jačati.

Kako se ovo ne bi desilo, potrebno je da uradiš par stvari:

Prvo, da dobro istražiš tehniku koju terapeut primenjuje. Da pročitaš kako ona funkcioniše, kako izgleda sam proces, pronadješ iskustva drugih ljudi koji su kroz nju prošli. Neophodno je da saznaš da li to sve tebi ima smisla, da li zvuči kao nešto kroz šta bi mogla i želela da prodješ.

Drugo, da istražiš samog terapeuta. Da vidiš koliko ima iskustva, šta drugi kažu o njemu, način na koji se obraća pacijentima. Važno je da utvrdiš da li ti ,,leži” i da li deluje kao osoba koja će te razumeti i kojoj možeš pokloniti svoje poverenje. Pogledaj njegov sajt, društvene mreže, prijavi se na njuzleter, pozovi telefonom da se raspitaš oko tehnike koju primenjuje…

Mali trud koji ćeš uložiti će ti puno pomoći u procesu isceljenja.

KAKO ZAUVEK POBEDITI ANKSIOZNOSTI

Po mom iskustvu najefikasnije i najbrže rešenje je opisano u nastavku. Imala sam priliku da isprobam različite vrste psihoterapije, ali i različita energetska isceljivanja. Verujem da mi je svaka tehnika pomogla na određeni način. Jedna se izdvojila kao sveobuhvatna i izuzetno logična i brza. Toliko mi je pomogla da sam odlučila da je naučim i počnem da primenjujem u radu sa klijentima.

Baveći se sopstvenim problemom sa anksioznošću otkrila sam Theta isceljivanje. Ubrzo sam shvatila da neke stvari koje bih ranije rešavala mesecima na nekoj drugoj terapiji, mogu da rešim maltene u jednom tretmanu. Zaista mi je puno pomogla. 

Theta direktno traži i nalazi koren anksioznosti, uklanja ga na licu mesta i integriše nam novo korisno uverenje koje će nas podržati. Dakle, usmerava se na uzrok, a ne na posledicu i zato je tako efikasna. Deluje dubinski i temeljno, otklanjajući sva štetna uverenja koja nam izazivaju strahove. 

Toliko me je fascinirala efikasnost tehnike, da sam odlučila da je izučim i počnem da primenjujem kod mojih klijenata. Rezultati koje smo postigli su zaista neverovatni, jer su klijenti osećali poboljšanje posle samo jednog tretmana. Čak i osobe koje uopšte nisu bile svesne da imaju problem sa anksioznošću.

Ako želiš da saznaš više o theta isceljivanju kao neverovatno efikasnoj tehnici za oslobadjnje od anksioznosti klikni na ovaj link. 

Želim još jednu stvar da naglasim na kraju, a to je da se anksioznost može desiti svakome i da isto tako, svako može i da je se oslobodi.

Nadam se da će ti ovaj mali vodič pomoći i odgovoriti na neka pitanja koja su te mučila. Moj cilj je bio da ti olakšam snalaženje u obilju informacija, ali pre svega da ti pokažem da se anksioznosti možeš osloboditi. Da ponovo možeš živeti normalno, opušteno i slobodno.

Na kraju ti predlažem da odabereš jednu od tehnika za oslobadjanje od anksioznosti i primeniš je već danas. A onda uporno nastaviš da je primenjuješ u kontinuitetu. 

Naravno, ako imaš bilo kakva pitanja u vezi sa anksioznošću ili tehnikama za oslobadjanje, ja ti stojim na raspolaganju.

Želim ti život pun radosti i osećaj unutrašnjeg mira i slobode u svakom danu.

Želim ti da prihvatiš život kao dar i da naučiš da ponovo uživaš u njemu.