Pred kraj godine uobičajno je da sumiramo utiske. Prisećamo se lepih stvari koje su nam se deslile, kao i onih ne tako lepih. Razmatramo ciljeve koje smo ostvarili, ali i one koje nismo. Koliko tih ciljeva nije ostvareno zbog straha?

Strah – znaš onaj loš, skoro parališući osećaj, toliko jak da ponekad vlada tobom? Kada se jeza sjuri niz kičmu, a kolena klecnu od same pomisli na to od čega strepiš. Kad odjednom osetiš slabost i mučninu, a kroz glavu ti prolazi najgori mogući scenario. Srce počne ubrzano da kuca i iz petnih žila se trudiš da odvratiš misli. Užasan osećaj, jel da?

Tokom svog dugogodišnjeg rada ustanovila sam da mi se najveći broj klijenata obraća  zbog problema, kočnica i nezadovoljstva, uzrokovanih nekim strahom.

Jesi li se nekada zapitala koliko te strah ograničava? Koliko te spečava da živiš ispunjeno, radiš ono što želiš i ispunjavaš sve svoje ciljeve i potrebe?

Možda si propustila priliku za lepo putovanje zbog straha od letenja Ili izbegavaš razne događaje, koncerte i festivale, jer ti nije prijatno u gužvi i plašiš se da ti može pozliti. Ne viđaš se sa prijateljima koji žive na visokim spratovima, jer imaš strah od lifta. Možda imaš jaku zubobolju zbog koje noćima ne spavaš, jer imaš strah od zubara. Svugde ideš peške ili daješ ogromne pare na taksi, jer te stresira gužva u gradskom prevozu. Na samu pomisao gomile ljudi na malom prostoru, pritisnutih kao sardine, već ne možeš da dišeš….

Možda imaš fenomenalnu ideju za sopstveni biznis, ali te užasava pomisao da nećeš uspeti i ne usuđuješ se da ga pokreneš. Možda već godinama radiš za istu platu, je ti je šef totalni kreten i strah te je da ga uopšte pitaš za povišicu. O nekom unapredjenju ili promeni posla da ne govorimo.

Najveći problem je što najčešće ni samoj sebi nećeš priznati da sve to radiš, odnosno ne radiš jer imaš strah. Sigurno imaš neke potpuno racionalne i društveno prihvatljive izgovore, koji ne ostavljaju puno prostora za podpitanja.

Mnogo sam zauzeta, ovde mi je bolje, ići ću sledeći put, baš volim da šetam 20 km dnevno, obloga od rakije sve rešava, nije dobar trenutak za privatni biznis, ovaj posao u stvari i nije tako loš, bar je plata redovna itd…

Strah je već deo tebe, nekako si se navikla i oko njega izgradila svoju zonu komfora. Izbegavaš ono čega se bojiš i smatraš da je to u redu, jer zapravo ništa i ne propuštaš. Ma ko da se mlati po prevozima, aerordromima, zubarima, soliterima, kad uvek postoji alternativa. Zar ne?

Ja sam nekoliko svojih tinejdžerskih godina provela sedeći kod kuće. Moj izgovor je bio da mi se ne izlazi po diskotekama, jer mi je to navodno dosadno i imam pametnija posla. Istina je bila da ne znam šta me je više plašilo, da li zatvoreni zagušljivi prostor bez prozora ili pomahnitala masa ljudi, koja bi se nalazila svuda oko mene. Od same pomisli mi nije bilo dobro.

Tada nisam znala šta mi se tačno dešava i da se iza toga kriju klaustrofobija i agorafobija. Pojma nisam imala ni da je to moje stanje može promeniti i da ću jednom ponovo živeti slobodno. U tom perodu mi se činilo potpuno logično da bi u toj masi ljudi i zagušljivom prostoru moglo da mi pozli iz racionalnih razloga. Sada znam da kada smo zdravi i jaki fizički i mentalno, ovakve stvari nam ni ne padaju na pamet. Kasnije sam kroz psihoterapiju otklonila i ove, zajedno sa svim ostalim fobijama.

Izbegavanjem suočavanja sa istinom, strah se samo hrani i postaje sve veći. Ukoliko se ne reši na vreme, počinje da utiče na sve sfere života. Onda se razvije strah od straha i postaješ talac tog užasnog osećanja.

Strahovi kod odraslih osoba

Razni strahovi kod odraslih osoba su veoma česta i uobičajena pojava. Naravno, želim da napravim razliku u odnosu na situacije u kojima se strah javlja, jer smo istinski ugroženi na neki način i onih drugih, koji su posledica konstrukcija koje postoje samo u našim mislima.

Ovde govorim o iracionalnim strahovima, kada se to od čega strepimo najčešće nikada ni ne dogodi. Iracionalni strahovi nemaju uporište u realnosti. Stalna strepnja od nemilog događaja je anksioznost i ona nas često obuzima tokom celog dana.

Činjenica je da na podneblju Balkana retko pričamo o svojim strahovima, a kamoli da zatražimo pomoć, daleko bilo. Prosto vlada uverenje da plašiti se nečega je slabost i sramota i da je najbolje da se to krije. Jer kada krijemo, ne moramo nikome ništa da objašnjavamo, ne ističemo se i tako je najbezbednije – za našu podsvest. Ostajemo na poznatom teremu sami u svojoj muci.

Jedan od razloga zbog kojih se o strahovima ne priča je to što nas okruženje od malih nogu uči da treba da budemo hrabri i jaki. Da strahove treba da ignorišemo i da im ne pridajemo važnost, umesto da o njima razgovaramo i na vreme ih se oslobadjamo.

Uverenje “strah treba da ignorišemo” postane toliko ukorenjeno da ga zadržimo i kao odrasli, jer dete u nama prosto ne ume drugačije.

Kako prevazići strah?

Moram ti reći jednu divnu vest.

Strahovi su rešivi! I to lakše nego što očekuješ 🙂

Prvi korak ka prevazilaženju straha je da shvatiš kako i zašto je uopšte nastao.

Skoro svaka druga osoba na planeti zemlji ima neki strah. Tako da ne brini, nisi sama. Medjutim, malo nas odluči da se svojim strahom pozabavi i sebi pomogne. Budi deo te manjine, jer je jako jednostavno i bezbolno. A sloboda koju ćeš za sebe postići je nemerljiva.


Zastani za trenutak i zamisli slobodan život!


Da si u stanju da sa lakoćom uradiš bilo šta i odeš bilo gde. Bez suvišnih razmišljanja, pitanja, podpitanja, lekova, nošenja vode, gledanja gde su prozori ili najbliži izlaz…
Zvuči dobro,  jel da? 🙂

Ok, da se vratimo na banalnost nastajanja strahova. Najčešći uzrok nastajanja straha je taj što naša podsvest poveže dva iskustva na “pogrešan” način i stvori strah.

Strah nije ništa drugo nego samo još jedno ograničavajuće uverenje, koje je podsvest negde sačuvala. Mi na racionalnom nivou uvek filtriramo stvarnost kroz prizmu naših podsvesnih uverenja, kakva god ona bila. Najvećeg broja njih nismo ni svesni. I tako strah nastavlja da živi i da nas kontroliše, na svoje već gore pomenute poznate načine.

Pokušaj da se setiš kada si prvi put osetila strah koji te muči. U kojoj situaciji je to bilo, šta te je tačno navelo da se bojiš.

Kako se ispravno suočiti sa strahom?

Brojni terapeuti koji kažu da se sa strahom treba suočiti tako što ćeš mu se direktno izložiti. To podrazumeva da svesno ulaziš u situacije koje te plaše sve dok se taj strah ne umanji. Na primer ako imaš stah od zmija, da sediš pored zmije, iznova i iznova dok se taj strah ne umanji. Bože me sačuvaj ako mene pitaš!!! Posebno kada su u pitanju fobije, strahovi narasli do te mere da postaju panični i parališući.

Zamisli da imaš strah od vode i neko te natera da udješ u bazen. Potpuno je realno da te iz straha uhvati panika, pa počneš da mašeš i rukama i nogama, pa nastane grč i strah se samo pojavača dok te skroz ne parališe.

Zaista ne mislim da je dovođenje svog života u opasnost pravi način suočenja sa strahom.

Sa strahom zaista ne treba da se suočavamo na ovaj način, već samo treba da ga osvestimo i sebi priznamo. Već tada možemo da kažemo da smo uradili pola posla. Kada stvari nazovemo pravim imenom pre svega pred sobom, već smo se sa strahom suočili.

KADA POKUŠAVAŠ DA IGNORIŠEŠ SVOJ STRAH ON RASTE, KADA GA SEBI PRIZNAŠ ON SE SMANJUJE.

Kada se dugo godina ne suočavamo sa strahovima, oni najčešće samo rastu i dobijaju sve veće razmere. Pojačavaju se i množe, kao da ih zalivamo. I tako jedan po jedan, nižu se i stvaraju potpuno novo stanje svesti koje nas ograničava na razne načine. Svakako je neprijatno, opterećujuće i kako bismo svi to rekli zamara i smara, do iscrpljenosti.

Zato ću te zamoliti da sedneš i na papiru napraviš jednu tabelu. U prvu kolonu upiši sve svoje strahove, u drugu sve aktivnosti koje izbegavaš i u treću kako se osećaš kada sve to propuštaš.

Budi iskrena.

A onda zamisli kako bi tvoj život izgledao da nijednog od tih strahova nema. Šta bi sve radila? Gde bi išla? Kako bi živela? Koga bi volela?

Kako se osloboditi straha?

Straha se možemo osloboditi samo kada otklonimo uzrok nastajanja. Uzrok je uvek neko negativno iskustvo koje smo u prošlosti doživeli, a kome je potrebno isceljenje. Medutim, uzrok treba iskopati. Koristim reč iskopati, jer su koreni mnogih naših strahova duboko u podsvesti.

Često se dešava da naša podsvest poveže, na prvi pogled, nepovezana iskustva i formira strah. Ta veza racionalnom umu uopšte ne mora biti logična. Sreća je što nedostatak logičkog objašnjenja, ne umanjuje rešavanje i otklanjanje straha.  

Primenjujući Theta isceljivanje, posebnom vrstom pitanja kopamo po podsvesti u potrazi za uzrokom. Za tom vezom izmedju negativnog iskustva i samog straha. Isceljenje postižemo tako što ćemo obraditi to negativno iskustvo. To ćemo uraditi tako da iz njega izvučemo lekcije i vrline, koje je trebalo da naučimo. Na taj način i duša i telo dobijaju duboko razumevanje iskustva i spremni su da otpuste blokadu, koju zovemo strahom.

Važno je da razumeš da je strah samo još jedno osećanje. I za početak ga je važno prepoznati i prihvatiti, kao sva druga prijatna i neprijatna osećanja. Sa strahom živimo i dok je racionalan i opravdan, on je čak i koristan, jer će nas sačuvati od određene opasnosti. Važno je prestati biti u otporu od straha.  

Kako pobediti strah od straha?

Strah od straha je poseban fenomen, koji često prepoznamo tek nakon godina života sa strahom. Ovom fenomenu obično prethodi napad panike.To je tako snažan i obuzimajući osećaj da stvara jedan potpuno novi strah. A to je strah od ponovnog napada panike, ondosno strah od straha.

Prvo što je važno da razumemo jeste da nam ni strah ni panični napad ne mogu ništa naškoditi. Ne postoji ni jedna posledica koju možemo imati. Najveći problem je neprijatnost koju osećamo dok nas strah obuzima.

Način na koji trenutno možemo sebi olakšati jeste da mu se prepustimo. Potpuno sklonimo  otpor i strepnju od straha. Pustimo ga da nas prevlada. I tada on popušta. Dakle tek kada nam taj otpor i grč toliko dosade da pomislimo nešto tipa: “Ok, ako treba sad da umrem, neka mrem!”. Tada će strah da popusti i panika da prođe.

Probaj.

Ovo naravno nije dugoročno rešenje. Za to, kao i kod drugih strahova, potrebno je pronaći uzrok. Znaš već da ima nas koji smo skloniji svemu ovome, a ima i ljudi koji zaista prođu i kroz mnogo gora životna iskustva, a nikada ne dožive ove osećaje. Možda si se zapitala nekad, zašto se baš tebi sve to događa ili čime si zaslužila da se mučiš sa svojim emocijama toliko…

Ja verujem da na to koliko ćemo kroz život imati strahova utiču različite stvari. Pre svega postoje određene genetske predispozicije, a sa druge strane dosta utiče i naše okruženje, način vaspitanja i to kako su se ljudi koji su nas odgajili osećali dok smo rasli uz njih. Tj. sa nekim višim razlogom Bog nam je podelio različite karte, pri rođenju. Svoje treba da prihvatimo i najbolje iskoristimo, kakve god da su.

Lečenje straha theta isceljivanjem

Sve ovo pišem iz ličnog iskustva u prevazilaženju različitih vrsta strahova, fobija i anksioznosti. Godinama sam išla na psihoterapiju i ona jeste bila efikasna, ali je oporavak bio izuzetno spor i bez osećaja sigurnosti da sam na dobrom putu tokom celog tog procesa.

Theta isceljivanje sam otkrila tek kada sam već odavno živela slobodno od strahova, ali sam metodom bila toliko oduševljena da sam rešila da joj se posvetim. Kroz rad sa klijentima potvrdilo se da je theta veoma efikasna u otklanjanu strahova. Obično samo jedan tretman bude dovoljan  kako bi strah u potpunosti nestao i slobodan život ponovo mogao da počne.

Ako te zanima više o ovoj neverovatno efikasnoj metodi, šta sve theta healing može da učini za tebe i kako da ti pomogne, sve možeš saznati na ovom linku.