Maj 2013, Beograd, Srbija

 

Posle svih terapija i edukacija za lični razvoj na koje sam išla, naišla sam na knjigu o Regresoterapiji. To je vrsta psihoterapije, koja isceljuje pomoću sećanja na prošle živote. Odmah me je privukla!

Čitajući te redove sam doživela onaj AHA momenat! Samo su se složile kockice kako savršeno ima smisla da prošli životi mogu da utiču na život koji sada živimo. To objašnjava mnoge urođene blokade, strahove i probleme.

Ja oduvek verujem da smo mi mnogo više od ovog tela i načina na koji smo odrastali. Pomislila sam da će ova vrsta terapije upotpuniti sve što sam do sada učila i primenila na sebi u oblasti ličnog razvoja.  Nekako mi se zaokružila priča sa ovom tematikom, kao da je svo moje dosadašnje znanje i iskustvo postalo celina.

Baš sam uzbuđena oko ovoga, baš mi se čini kao prava stvar za mene u ovom trenutku. Kao logičan sledeći korak u radu i učenju. Divan način da  pomognem ljudima.

Pročitala sam knjigu juče u dahu i odlučila da probam ovo na sebi, pa da vidim da li je iskustvo stvarno kao u knjizi. Potražila sam preko interneta najbližeg terapeuta koji je završio baš tu školu o čijem metodu se radi u knjizi. I našla sam ga u Ljubljani.

Odmah sam poslala mejl da vidim koja je procedura da zakažem seansu. Baš sam uzbuđena! Ovo mi se čini mnogo interesantno, kao odgovor na sva moja pitanja o duhovnosti, koja sam ikada imala!

 

Septembar 2013, Ljubljana, Slovenija

 

I sad dok vozim prema Ljubljani razmišljam koliko puno pitanja i nedoumica imam. Šta je to što želim da razrešim? Da saznam, odblokiram? Ima dosta toga što bih volela, ali videću šta će se otvoriti.

Svakako bi bilo sjajno da saznam odakle onaj panični strah od gubitka partnera. Sećam se još prvog momka, imala sam 18. godina kada smo se zabavljali. Kad bi se desilo da se ne javi u dogovoreno vreme ili zakasni kada treba da se nađemo, meni se zgrči stomak i užasno se zabrinem da se slučajno nije nešto desilo.

Uopšte nisam u stanju da realno analiziram situaciju i uzmem u obzir sve realne činjenice. Da prihvatim da čovek jednostavno kasni iz nekih uobičajenih razloga. Već me obuzme zabrinutost i strah i to je nepodnošljivo. I danas to traje, evo treba da se udam sledeće godine, a i dalje imam skoro svakodnevno taj opterećujući osećaj.

 

I drugo jako važno pitanje, za čijim odgovorom žudim od kad znam za sebe, jeste “Koja je moja svrha u ovom životu?, Šta je to što sam došla da radim, promenim, naučim… Na koji način najbolje mogu da služim?”

Zakazala sam ovaj tretman 4 meseca unapred. Vredno se spremala i meditirala tokom celog leta. Organizovala put i smeštaj u predivnom pansionu u podnožju Alpa. Potrošila poslednji novac.

Priroda je čarobna, bukvalno opija svojom lepotom. Miris šume i jutarnja izmaglica doprinose da se već osećam kao na drugoj planeti. Mirna sam, osećam da sam na pravom putu, da radim dobru stvar za sebe. Znam da se nisam rodila za jednostavne i uobičajene zadatke. Mistika u svakom smislu me je oduvek privlačila i fascinirala.

Stižem uskoro u Ljubljanu i ni sama nisam sigurna šta me čeka. Hipnoza i vraćanje sećanja iz mojih prošlih života.  Da li sam spremna da se suočim i saznam šta se to desilo ranije, a sada me koči? Šta ako mi se ne bude svidelo? Šta ako me bude uplašilo? Šta ako život nikada više ne bude isti posle ovog iskustva?

Strah me je da neću moći da se opustim dovoljno i uđem u stanje hipnoze, da će moj analitički um da nadvlada situaciju i pokvari sve. I da je ceo ovaj poduhvat bio uzaludan. I strah me je, ako sve prođe kako treba, da će mi se potpuno izmeniti percepcija ovog života, kada dobijem uvide u prošli.

Došla sam, ležem na kauč i polako počinjemo. Spremala sam se za ovo zaista dugo.

Mozak mi radi 100 na sat, srce lupa. Ne smirujem se. Da li će uspeti? Toliko sam uložila… Hoće li sve biti uzalud? 10, 9, 8, …terapeut odbrojava… sklapam oči…7,6,5…čini mi se da se smirujem…4,3…obuzima me potpuni mir…2 i 1, moje putovanje počinje…