Februar 2015. Beograd

Sve više mi se otvara tema Anđela. 

Više ne znam ni kako je to počelo, ali osećam njihovo prisustvo i vođstvo na svakom koraku. Ulivaju mi sigurnost. 

Bila sam na jednoj super radionici, gde sam prošla inicijaciju i otvorila se za njih i dimenziju u kojoj borave. Nakon te radionice sam imala nekoliko ,,susreta”. 

Prvi se desio kada mi se moj anđeo čuvar prikazao na prozoru u trenutku nakon buđenja. Izgledao je kao svetlucava zlatna silueta. I nije to bilo iskustvo da mu vidim lice ili krila, mada se ljudima i to dešava. Već sam jednostavno negde duboko u sebi znala u šta gledam. 

Taj osećaj je bio neverovatno umirujuć. Osetila sam da me je preplavila sigurnost i zahvalnost, a pre svega milost. Nema bolje reči koja opisuje prisustvo anđela, nego milost. I nekako uopšte nisam imala nikakvu dilemu, sve mi je bilo kristalno jasno. 

Drugi susret je bio u snu. Držala sam u rukama orb najčistije bele boje koja postoji u univerzumu. I na njemu je bilo šareno oko u svim bojama koje postoje na svetu. To je oko bilo mudro i prenosilo mi je poruke. Opet anđeli u drugom obliku, a osećaj isti. Mir i milost. 

Čarobno iskustvo. 

Treći put je bilo tokom meditacije, kada se konkretno javila i pojavila ženska energija anđela Ariel. Lebdela je na mom levom ramenu i govorila mi… ulivajući iste osećaje.  

Takođe, čitam dosta i istražujem o njima, jer se često pojavljuju i kod klijenata u tretmanima koje radim. Jako interesantno. Omiljeni primer do sada mi je jedan čovek. Odrastao, ozbiljan, čak u nekoj polukrimi priči. 

Došao je kod mene da radimo na nagomilanom besu. Činilo mu se da ga nosi od rođenja. Međutim, kad smo stigli do detinjstva videli smo da je imao ,,zamišljenog prijatelja”. Za njega se postavljao sto kada se jede, čuvalo se prazno mesto u kolima kada se putuje, jer je on uvek i svuda išao sa njim. 

Kaže klijent: ,,On je imao oblik nekog majmunčeta, ali ja sam znao da to nije njegovo pravo lice.” 

U svakom slučaju, to je druženje bilo predivno, podržavajuće i svakodnevno. Trajalo je godinama. Svi ukućani su znali za njega i poštovali pravila igre. Do jednom, kada je zamišljeni prijatelj navodno dosadio starijem bratu mog klijenta. On ga je uhvatio za gušu i bacio u wc šolju i pustio vodu! 

Zamišljeni prijatelj je zauvek nestao. I moj klijent je to jako zamerio svom bratu, naljutio se i dugo patio za svojim prijateljem. Tu se skupila velika količina besa, zbog nemoći da se ta situacija promeni. 

Sve do ovog tretmana, kada se zamišljeni prijatelj vratio. Prikazao nam se u seansi i odmah su se prepoznali. Mom klijentu je odmah bilo jasno da je njegov zamišljeni prijatelj ustvari njegov anđeo čuvar. 

Susret je bio toliko emotivan i predivan. Baš kao susret dva prijatelja koja se dugo godina nisu videla. Puno suza radosnica. Jer je klijent sada mogao da razume sve. 

Anđeo mu je objasnio da kada je moj klijent već trebalo da krene u školu, bilo je vreme za rastanak. Kako bi se izbegle komplikacije u školi, jer naš mentalitet odprilike ne vidi dalje od svog nosa. Ali mu je takođe naglasio da je on sve vreme bio tu uz njega, da ga vodi i podržava, da ga čuva iako ga nije mogao videti golim okom. 

Takođe mu je objasnio da ga može pozvati u pomoć u svakom trenutku, za krupne stvari ili sitnice. Da za njega nema nebitnih zadataka, jer je jedina njegova uloga da mu služi i pomaže. 

Samo je potrebno da zatraži, jer anđeo ne sme da se meša u našu slobodnu volju. Pa dok ne tražimo pomoć oni ne smeju da intervenišu, čak iako žele ili uvide priliku. Takva su ,,pravila”. Bilo je jasno da svi ljudi koji hodaju zemljom imaju svoje anđele čuvare, ali samo retki mogu i da ih vide. 

To je iskustvo bilo toliko lepo i korisno. Seansa predivna i znanja koja smo oboje dobili dragocena. 

Kada bi sve mame koje se sreću sa izmišljenim prijateljima svoje dece ovo znale, bila bih prezahvalna. I one bi bile sigurno mirnije, jer bi znale da je sa njihovom decom baš sve u redu i da će ta faza proći. Da treba da ih puste i podrže, a ne da osuđuju i brinu.